Home
Kontakt
Transport motocikala
Novi motori
Moto adresar
Moto klubovi

Bajker protiv golijata

Piše: Dušan Ković, dipl.mas.ing.

Gotovo da nema nijednog bajkera u našoj zemlji koji se barem jednom u životu nije našao u situaciji kada mu je bezbednost na motoru bila ozbiljno ugrožena od strane nekog bahatog i krajnje bezobzirnog vozača automobila. Samo oni koji su doživeli ovo iskustvo najbolje znaju šta znači kada motociklistu u tren oka ”oblije ’ladan znoj”. Ne retko ima i onih koji su više puta ovo doživljavali i proživljavali...

Zaista ogroman problem u svakodnevnom saobraćaju, o kome se malo ili ni malo ne priča, je odnos vozača automobila prema vozačima motora, a koji se sasvim slobodno može opisati kao brutalan. Verovatno da je ovaj izraz ”u ušima” svih onih koji nikada nisu seli na motor isuviše grub i preoštar, ali samo oni koji voze motore znaju zašto je upravo on upotrebljen, a ne neki drugi. Ali, evo, da pojasnimo još jednom...

Vozači automobila ili zaboravljaju ili uopšte ne razmišljaju da su u svakom trenutku dok upravljaju svojim vozilom zaštićeni njegovom karoserijom od svega i svačega, pa i od slučajnih ”lupkanja”, ”kuckanja”, ”češanja” o druga vozila i objekte za razliku od jednog vozača motora koji nije sačuvan ni na jedan način od bilo čega. I dok vozač automobila u nekakvom ”bliskom kontaktu” sa vozačem motocikla rizikuje tek po koju ogrebotinu svog vozila, dotle vozač motora rizikuje ili totalnu štetu svog prevoznog sredstva (u boljem slučaju) ili svoj sopstveni život (u onom gorem slučaju). Vozači automobila vrlo lako zaboravljaju nekoliko činjenica po kojima se drastično razlikuju od motociklista. Prvo, bajkeri nemaju ni sigurnosne pojaseve, ni čelični kavez (karoseriju) za svoju zaštitu u slučaju eventualnog sudara sa automobilom pa, je svaki ovaj kontakt ili fatalan ili na samoj ivici da to bude i drugo, ne samo da je automobil desetak ili petnest puta teži od motora, već ima i dva točka više od motocikla što ga čini višestruko ”jačim” i u svakom trenutku neuporedivo stabilnijim ”protivnikom”. Onoga trenutka kada motociklista izgubi ravnotežu usled tuđe greške i bezobzirnosti tada počinje njegova borba za goli život. Povrede i znatna šteta na motoru su u tim trenucima neminovni. Za to vreme vozač automobila je jedva možda primetio da se nešto uopšte desilo oko njegovog auta..., nešto veoma dramatično čije je glavni krivac upravo bio on. Svojom nesmotrenošću, inferiornošću i totalnom nezaintersovanošću za svet van njegovih kola.

Da ne pominjemo da je u skladu sa propisima o bezbednosti saobraćaja vozač motocikla primoran da nosi zaštitnu kacigu na glavi što mu drastično smanjuje i sužava vidno polje u odnosu na vozača automobila pa, otuda i sledi zaključak da automobilisti treba da strogo vode računa o poziciji motociklista u odnosu na njihov auto.

Ali i pored ovih izuzetno važnih činjenica, automobilisti vrlo često ispoljavaju potpuno neshvatljivu grubost i netrpeljivost prema vozačima motora i u njihovom prisustvu na drumu demonstriraju svu tehniku nakaradne, bezobzirne i veoma rizične vožnje. U mnogim zapadnim zemljama je ova opasnost po motocikliste primećena od strane tamošnjih vlasti i okarakterisana je kao veoma opasnom pa, je i zakonska regulativa izmenjena u tom smislu. Dakle, za isti prekršaj koji vozač automobila skrivi nad motociklistom u odnosu na drugi automobil kazna je viša za 30, 40 ili čak 50 % ! Bilo bi jako dobro da se ovaj propis uvede i u našu zakonsku regulativu. Upravo i jedino iz razloga koje sam spomenuo u prethodnim redovima - da bi se sačuvali životi motociklista koji su im ugroženi svaki put kad sednu na ovo svoje prevozno sredstvo i uključe se u sistem javnog saobraćaja.

Iako bi, pretpostavljam, na ovaj predlog mnogi odmah reagovali povikom, čuđenjem i nevericom da se pomenuta kazna uveća za čitavih 50%, ipak bismo morali da ispoljimo dovoljnu količinu razuma i inteligencije da shvatimo na koji način treba da štitimo društvo kome pripadamo i u kom se krećemo. Ako se samo malo vratimo u nazad, setićemo se da se vrlo slično reagovalo na predlog najnovijeg ZOBS-a koji je stupio na snagu decembra 2009. godine, a koji važi i dan danas i po svemu sudeći - tek će važiti.

Istini za volju, mnogo je i bahatih vozača motocikala na drumu i takvo njihovo ponašanje ničim ne bi trebalo da bude opravdano. Ne pravdam ga ni ja, ali ako sami sebi pričine kakvu štetu zbog svoje ”lude glave” i manijakalne vožnje svog motora - onda je to samo njihov problem i samo njihova stvar. Država bi ovakve slučajeve morala da izdvoji iz svoje zvanične statistike o broju saobraćajnih nezgoda na našim drumovima i da ih tretira posebno, jer ni jedan zakon o bezbednosti saobraćaja i nijedna infrastruktura nisu dovoljno dobri da preduprede ”samoubistvo” na motorima. Tek kada se ovo bude uradilo i kada se precizno sagledaju uzroci ostalih saobraćajnih nezgoda u kojima su učestvovali motociklisti, tek tada ćemo dobiti i jasniju i tačniju sliku o stanju u saobraćaju. A, gotovo sam sasvim ubeđen da će tada na površinu isplivati upravo ono o čemu ovde javno razmišljam, a to je činjenica da su nekulturni i nesavesni vozači automobila primarni uzročnici štete prouzrokovane na motorima i motociklistima, od kojih su mnoge sa tragičnim ishodom.

Treba naglasiti da Beograd sasvim sigurno spada u jedno od najopasnijih i najrizičnijih mesta za vožnju motora u Srbiji, a čitava jedna trećina srpske populacije živi baš ovde. Bezobzirnih automobilista je na svakom metru puta... I zato nijedno sredstvo neće pomoći da se ovaj problem reši osim primenom drakonske kaznene politike prema vozačima automobila. U stvari, pitanje o uvođenju ovih novih sankcija bi trebalo prvo i jedino postaviti bajkerima. Njih (nas) ima u Srbiji oko 40.000 pa, ako oni glasaju za uvođenje novih pravila onda ih svakako treba i uvesti. A, zašto samo njih? Pa, zato što je skoro svaki motociklista ujedno i vozač automobila. Zato i jesu najmerodavniji da odluče šta je najbolje za njihovu bezbednost, zar ne?

(Maja 2011.)