Home
Kontakt
Transport motocikala
Novi motori
Moto adresar
Moto klubovi

Novi ZOBS

Piše: Dušan Ković, dipl.mas.ing.

Lagano se približava taj famozni jedanesti decembar kada će početi da se primenjuje dugo najavljivani novi Zakon o bezbednosti saobraćaja koji bi trebao da unese više reda u ovu oblast života i rada svih nas. Međutim, obzirom na njegovu sadržinu i rigoroznu kaznenu politiku koja će njime početi da se sprovodi prema prekršiocima saobraćajnih propisa, sasvim je jasno da svaki vozač automobila ili motora treba da bude ozbiljno zabrinut za ono što nam je svakim danom sve bliže i bliže. Ma kako ovaj novi ZOBS bio koncipiran i ma šta njegov predlagač izjavio, ipak ostaje poprilično nejasno šta se njime zapravo želi postići jer, izgleda da se forma i suština ovog zakona poprilično razlikuju.

Ali, barem je jedna stvar svima jasna, a to je činjenica da se broj saobraćajnih nesreća na srpskim putevima mora što hitnije smanjiti. Jer, materijalna šteta i broj povređenih i poginulih su zaista ogromni. Isprva se čini da je razlog za donošenje novog Zakona upravo taj. Želja za podizanjem vozačke kulture na viši nivo, povećanje bezbedosti saobraćaja i smanjenje broja saobraćajnih nezgoda, pogotovo onih sa smrtnim ishodom. Međutim, malo pažljivijom analizom pojedinih zakonskih odredbi sa kojima se uskoro suočavamo, otkrivamo jedan sasvim drugačiji aspekt donošenja novog Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja.

Ono što najviše ”bode” oči jeste činjenica da će po novom ZOBS-u pripadnici saobraćajne policije biti uvek u pravu za ono što vide i ocene kao saobraćajni prekršaj. Njihova sposobnost procenjivanja i ocenjivanja se apsolutno nigde ne dovode u pitanje. To stvara ogroman prostor ne samo za zloupotrebu ZOBS-a, nego i za totalitarno ponašanje saobraćajaca i ovo može biti jedan od najvećih problema i nedostataka u praktičnoj primeni Zakona. Gotovo je sasvim sigurno da će se stvoriti ogroman jaz između običnog naroda i pripadnika javnog reda i mira. Jer, sa jedne strane će biti oni koji mogu i moraju biti kažnjeni, a sa druge će biti oni koji u svojim rukama drže ”i nož i kolač”. Pogotovu što je policija u Srbiji odavno zaboravila da je njena uloga u društvu pre svega vaspitna i obrazovna pa, tek onda kaznena.

Drugi veliki nedostatak je da se pomenutim zakonom nigde ne pretpostavlja moguća krivica ljudi i organizacija zaduženih za održavanje puteva. A, naši su putevi u jako lošem stanju. Što po kvalitetu kolovozne površine, što po horizontalnoj signalizaciji koja se na ogromnom broju saobraćajnica uopšte ni ne vidi, jer je davnih dana izlizana. Jednostavno, oni su izuzeti iz ovog Zakona i očito je da ničim nisu primorani da savesno i korektno obavljaju posao za koji svaki vozač izdvaja deo novca kroz kupovinu goriva ili registraciju svog automobila. To dalje znači da se ni u buduće neće ništa posebno promeniti po ovom pitanju. Nećemo imati bolji kvalitet puteva, ali ćemo itekako biti kažnjavani zato što putari nisu obeležili pešački prelaz ili punu liniju.

Sledeći veliki ”minus” u novom ZOBS-u se odnosi na visinu novčanih kazni koje će prekršioci pravila saobraćajne discipline morati da plate. Pogledajmo jedan prost primer. U toku ove godine, u našoj zemlji je usled ekonomske krize (i još po nečeg) bez posla, zvanično ostalo između 150.000 i 250.000 ljudi. Smatra se da će ih u narednoj godini bez posla ostati još toliko. Ako saberemo ove cifre dolazimo do podatka da će oko 400.000 ljudi ostati bez prihoda samo u 2009. i 2010. godini. Da li će iko od njih biti voljan i imati od čega da plati za nevezan pojas, recimo, čitavih 5.000 dinara, kako je zakonodavac to osmislio? Ili možda da plati impozantnih 3.000 dinara zbog glasne muzike tokom vožnje? Malo je verovatno... Na stranu što će se kazneni poeni takvom brzinom unositi u vozačke dozvole, da će dozvolu u džepu, izgleda, imati samo onaj koji uopšte ne vozi auto.

Ovde će pogotovu loše proći beogradski vozači koji imaju objektivnih problema i sa kretanjem i sa parkiranjem svojih automobila na zakrčenim ulicama Grada. Ovom konstatacijom sada, dolazimo do još jednog krupnog nedostatka predloženog Zakona u kom se nigde ne kaže da gradske ili republičke vlasti prvo moraju da vozačima obezbede uslove za bezbednu vožnju i parkiranje pa, tek onda da kažnjavaju sve one koji ove uslove ne poštuju. Prema podacima od pre par godina Beograd je imao oko 600.000 automobila, a samo 50.000 zvaničnih parking mesta. To znači da na jedno parking mesto ide dvanest vozila (!!!). Kako god bilo, taj odnos danas nije manji od desetak automobila po jednom parking mestu, ako se uopšte i smanjivao, jer, vozila se i dalje uvoze. I to mnogo brže, nego što raste broj parking mesta. Dakle, šta će biti sa vozilima kojima je Grad Beograd dozvolio da se kreću njegovim ulicama, ali im nije obezbedio i adekvatne uslove za to? Stiče se utisak da je Zakonodavac itekako imao ovo u vidu..., ali sa prizvukom nekakve zle namere, reklo bi se.

Kakav zaključak se može izvesti iz do sada napisanog?

Čitava priča oko uvođenja novog ZOBS-a navodi na zaključak da je država imala želju da napuni sopstvenu kasu, pre nego da zaista podigne nivo bezbednog odvijanja saobraćaja na srpskim putevima. Ovakav zaključak može biti još ubedljiviji ako se ima u vidu da je svetska ekonomska kriza žestoko uzdrmala finansijske temelje naše države i koja je sa sobom donela smanjenje broja radnih mesta u privredi i povećanja broja firmi koje su u stečaju ili na samoj ivici. A, sve to je rezultiralo znatno manjim prilivom novca u republičku blagajnu. Sa druge strane postoji i preglomazan državni aparat koji iziskuje konstantne finansije da bi kako tako funkcionisao.

Na kraju svih krajeva, ko je još čuo da normalan leči posledicu, umesto uzroka?

(Septembra 2010.)